Kako se vakcine odražavaju na imunitet vakcinisane osobe?

Kada dete ili odrasla osoba primi vakcinu protiv određene bolesti, njegov organizam odgovara stvaranjem antitela i stiče imunitet, kao da je preležalo tu bolest. Ova antitela ostaju u organizmu i nadalje ga štite.

Propisani broj doza vakcina neophodan je da bi dete/odrasla osoba bilo potpuno zaštićeno, tako da je veoma važno da se vakcinacija sprovede prema kalendaru obavezne vakcinacije, pravovremeno i kompletno.

Šta je to koletivni imunitet?

Kada se vakcinišemo protiv prouzrokovača određene zarazne bolesti ili ako preležimo određenu bolest steknemo naš lični (individualni) imunitet koji nas nadalje tokom života štiti od te bolesti. Isto tako postoji i imunitet kolektiva  (koletivni imunitet), koji se meri procentom imunih u jednoj populaciji. Kao što individualni imunitet štiti osobu da se razboli, tako i kolektivni imunitet štiti kolektiv od epidemija. Osobe koje su otporne predstavljaju barijeru za dalje širenje infekcije i tako štite i one malobrojne koje zbog bolesti (tj trajnih kontraindikacija) nisu mogli biti vakcinisani. Iz tog razloga je uloga svih nas da vakcinišemo jer na taj način ne štitimo samo sebe, već i dajemo veliki doprinos našem kolektivu (našoj porodici, društvenoj i radnoj zajednici) jer tako činimo štit za dalje prenošenje infekcije.

Da li vakcinisano dete može da oboli od bolesti protiv koje je vakcinisano?

U 90 do 99% slučajeva vakcinisana deca su zaštićena od ovih bolesti, ali kod neke od njih ne dolazi do stvaranja zaštitnih antitela, pa ipak mogu da obole. Ovo je jedan od razloga zbog čega je potrebno da sva deca određenog uzrasta budu vakcinisana jer visok kolektivni imunitet štiti decu koja ne mogu biti vakcinisana zbog bolesti i decu koja iz nekog razloga nemaju pozitivan odgovor na vakcinu. Bitno je istaći da I ako se desi da vakcinisana osoba ipak oboli, klinička slika obolevanja je po pravilu blaža, a verovatnoća komplikacija znalajno smanjenja.

Kako nevakcinisano dete ugrožava druge  nevakcinisane ili vakcinisane osobe?

Ukoliko se dovoljan broj dece ne vakciniše (nizak kolektivni imunitet), sasvim sigurno će doći do pojave velikog broja obolelih među osetljivim (nevakcinisanim i nepotpuno vakcinisanim) i izbijanja epidemije. Takođe, ako dete nije vakcinisano, postoji veća opasnost da oboli od ovih bolesti kada bude starije, a one su ozbiljnije kod adolescenata i odraslih nego kod dece. Na primer, zauške kod dečaka u adolescentnom dobu mogu da izazovu zapaljenje testisa, a ukoliko se žena razboli od rubele u ranom stadijumu trudnoće, može doći do ozbiljnog i trajnog oštećenja ploda. Što je osoba starija, komplikacije do kojih može doći u slučaju obolevanja od malih boginja su ozbiljnije.

Dakle, nevakcinisano dete je najmanje opasno po vakcinisano dete, osim kod onih koji nisu razvili imunski odgovor na vakcinu. Opasno je po najmlađu decu, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunim sistemom jer oni nisu mogli biti vakcinisani. I na kraju bitno je istaći da je nevakcinisano dete najopasnije po sebe.