Šta je to vakcinacija?

Aktivna imunizacija (vakcinacija) je način da se stvori specifičan imunitet (zaštita) protiv određenog mikroorganizma koji uzrokuje zaraznu bolest. Izvodi se unošenjem u organizam oslabljenih ili ubijenih uzročnika datog oboljenja, njihovih delova, ili sintetisanih molekula identičnih karakterističnim komponentama strukture datog mikroorganizma (antigenima). Drugim rečima, cilj vakcinacije da se razvije otpornost na bolest, slična onoj koja se stiče nakon prirodnog dolaska u kontakt sa njenim prouzrikovačem, sa tim da je verovatnoća komplikacija višestruko niža nego u slučaju obolevanja.

Uvođenje vakcinacije uspešno je suzbilo pojavu odgovarajućih oboljenja u sredinama gde se vakcinacija primenjuje, a jedna bolest (velike boginje) je čak i iskorenjena. Ipak, bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom i dalje predstavljaju potencijalnu pretnju, naročito u slučaju porasta broja nevakcinisanih osoba, o čemu svedoče, na primer, skorašnje epidemije malih boginja u svetu i kod nas.

Od kada se vakcinacija sprovodi u našoj zemlji?

Naša zemlja ima dugu tradiciju imunizacije. Vakcinaciju je 1839. godine prvi uveo knez Miloš Obrenović u cilju zaštite stanovništva od velikih boginja. Od samog početka sprovođenja u našij zemlji, ona je bila obavezna i definisana zakonskim aktima. Ta praksa se pokazala veoma uspešnom u  zaštiti od zaraznih bolesti, sprečavanju komplikacija i smrtnih ishoda i kontroli epidemijskog javljanja. Savremenost pristupa u prevenciji zaraznih bolesti koju je pokazao knez Miloš Obrenović je dovela do toga da naša zemlja jedina u Evropi nije imala epidemiju velikih boginja u XIX veku. Vakcinacija je dovela do iskorenjivanja velikih boginja, dečije paralize, kao i elimisanja difterije i besnila ljudi.